ОСМИ РАЗРЕД - 1. РАДНА НЕДЕЉА

 УВОД У ЕЛЕКТРОТЕХНИКУ, РАЧУНАРСТВО И МЕХАТРОНИКУ.

Садржај овонедељне наставне јединице можете прочитати овде.

Прочитајте текст, а болдовани (подебљани) текст препишите у свеске.

Многи записи о електрицитету и основама електротехнике почињу двема причама из античке Грчке. Прва је о пастиру из Магнезије који је приметио да гвоздени врх његовог штапа привлачи

мале комаде једне врсте камена, а друга о особини ц́илибара (на грчком електрон) да, када се протрља комадом крзна, привлачи комадиц́е дрвета, тканине и слично. Много векова касније из речи магнезијски камен и електрон исковане су речи магнет, магнетизам, електрицитет, електротехника, електроника…

Историја савремене електротехнике и њених најважнијих грана, енергетике, електронике, телекомуникација и рачунарске технике, почела је 1800. године, када је направљен први електрохемијски извор једносмерне струје. Из експеримената и теоријских радова са електричном струјом, у почетку само једносмерном, а касније и наизменичном, настали су телеграф, електрично осветљење, телефон, радио, телевизија, рачунари, интернет, мобилни телефони итд

 Када укључимо сијалицу или неки други пријемник, трошимо електричну енергију. Она је произведена у термоелектрани која користи угаљ, или у хидроелектрани на некој реци или у нуклеарној електрани.

ИЗВОРИ ЕЛЕКТРИЧЕ ЕНЕРГИЈЕ

Извори енергије могу да се сврстају у две групе:

• необновљиви извори

• обновљиви извори

ХЕМИЈСКИ ИЗВОРИ

Користећи Галванијев експеримент са жабљим крацима окаченим о бакарну жицу, Александро Волта конструисао је први извор једносмерне електричне струје.

МЕХАНИЧКИ ИЗВОРИ

Поред батерије и акумулатора као хемијских извора електричне енергије, постоје механики извори-генератори. Принцип рада генератора заснива се на појави електромагнетске индукције коју је око 1830. године открио енглески физичар Мајкл Фарадеј. Фарадеј је трагао за решењем производње електричне енергије користећи стални (перманентни) магнет.

Елекротехника  сада представља засебну научну дисциплину, која се бави проучавањем електричне струје.

Електротехнику можемо поделити на следеће целине:

-енергетика (бави производњом и преносом електричне енергије са једне локације на другу )

-електроника (бави проучавањем и конструкцијом електронских елемената којима се контролише ток струје и повезивањем таквих елемената у сложена кола која обављају жељену функцију)

-физичка електроника (проучава физичка својства, принципе рада пасивних и активних електронских компоненти и њихову примену)

-телекомуникације (бави преносом информација са једног места на друго)

-аутоматика ( бави моделовањем комплексних система математичким моделима ради њиховог описивања, предвиђања понашања и управљања)

-рачунарска техника (бави развојем и пројектовањем рачунарског хардвера и софтвера, који контролише његов рад).

РАЗВОЈ РАЧУНАРА

Абакус

Више од пет хиљада година људи су користили абакус за четири основне операције: сабирање, одузимање, множење и дељење. У његовој постојбини, Кини и данас је у употреби. Начињен је од дрвеног рама подељеног по дужини на два поља различите величине. У рам су учвршћене шипке, које у мањем пољу, носе две, а у већем пет дрвених куглица.

Машина за рачунање

Први велики успех Чарлса Бебича била је диференцијална машина која је проблем рачунања вредности полинома сводила на рачунање разлика (диференција).

Бебича можемо сматрати оцем рачунара, пре свега, зато што је први схватио принципе који и данас важе да рачунска машина мора имати три основна елемента:

• улазну јединицу која омогушава уношење података,

• централну јединицу за обраду података и

• излазну јединицу за њихово штампање.

Електронски рачунар

Први електронски рачунар, израђен у Великој Британији 1943. године, , Његова дужина поредила се са дужином четири аутобуса.

Мехатроника је мултидисциплинарна инжењерска дисциплина која обухвата комбинацију електротехнике, рачунарства, машинства и аутоматског управљања. Мехатронички приступ пројектовању има за циљ интеграцију електронике, механике, аутоматског управљања и рачунарства у циљу унапређења и оптимизацију функционалности пројектованог производа.