Серијски порт је врста рачунарског порта који се раније често користио за повезивање разних уређаја са рачунарима. Најчешће је коришћен за повезиванје рачунарских мишева, рачунарских терминалаи раних штампача али и других уређаја који данас углавном користе УСБ порт. Серијски порт користи РС-232 стандард за комуникацију, па се отуда понекад назива и РС-232 порт.
Порт се може користити и за контролу уређаја и комуникацију са разним микроконтролерским развојним системима.
Раније је коришћен и за пренос фајлова између рачунара путем посебног серијског кабла
Придев серијски потиче од чињенице да порт шаље битове података један по један, за разлику од паралелног порта, који битове шаље паралелно, по осам одједном. Паралелним системом пријеноса се постиже већа брзина пријеноса података, али је потребно више жица у каблу. Са друге стране, дозвољена дужина кабла за серијску комуникацију је многоструко већа него паралелног кабла, посебно при мањим брзинама рада.
На ПЦ рачунарима, серијски порт има ознаку COM1, COM2, COM3 или COM4. То је на рачунару 9-пински Д-конектор мушког типа, а понекад и 25-пински Д-конектор мушког типа (на старијим рачунарима).
Модерне матичне плоче најчешће имају интегрисан један девет-пински серијски порт. У случају да плоча нема серијски порт, могуће је купити додатне картице са серијским портовима.
Хардверске адресе серијског портова су углавном пратиле стандард приказан у доњој таблици:
Сигнали серијског порта
Напонски нивои серијског порта при преносу једног слова.
Стандардни серијски порт користи напонски ниво од -12 V за логичку јединицу а +12 V за логичку нулу, што је обрнуто од нормалне конвенције.
Ради лакше комуникације, пренесени битови нису само битови податка, већ постоје и СТАРТ, СТОП и ПАРИТЕТ (PARITY) битови.
Брзина рада се може подешавати са врло великим бројем бпс (бит по секунди) стања, неке од могућих брзина су:
- 110, 300, 600, 1200, 2400, 4800, 9600, 14400, 19200, 28800, 38400, 57600 битова у секунди. Неки серијски портови подржавају и брзине од 115200, 128000, и 256000 бпс. Све брзине нису подржане од свих врста хардвера. Мање брзине омогућавају рад са већим дужинама серијског кабла.
Број битова података је 7, 8 или 8, број старт битова 1, а стоп битова 0 до 2. Паритет може бити паран, непаран или непостојећи.
Број битова података је најчешће 8. Старт бит сигнализира уређају да се припреми за пријем података, пошто обара серијску линију са +12 на -12 волти. Стоп бит означава крај низа битова података, а паритет бит се користи за контролу исправности података. Оба се често изостављају.
Софтвер
Директан приступ порту је био омогућен у ДОС оперативном систему. Сви значајнији програмски језици (QBasic/QuickBasic, C, Pascal) су подржавали приступ порту.
Као пример можемо узети КјуБејсик (QBasic), који се налазио на сваком рачунару са ДОС-ом.
Пример кода - паљење прве лед диоде на интерфејсу у трајању 2 секунде:
10 CLS
20 OUT &H3F8, 1
30 SLEEP 2
40 OUT &H3F8, 0
50 END
Виндовс
Статус серијског порта се може видети у контролном панелу код Виндовса (Control Panel-System-Device Manager-Ports-COM and LPT). Resource таб даје хардверску адресу и прекид.
Програм HyperTerminal, који се испоручивао уз све Виндовс оперативне системе од верзије 95 до XP, је служио за комуникацију и контролу уређаја преко серијског порта.
Нема коментара:
Постави коментар