СЕДМИ РАЗРЕД

ПОЈАМ, ВРСТА, НАМЕНА И КОНСТРУКЦИЈА РОБОТ
Сам термин робот сковао је 1921. чешки драматичар Карел Чапек, према чешкој речи роботник, која се може превести као роб, радник и сл. Његова драма ‘Р.У.Р.’ лансирала је узнемирујућу идеју о роботима, као уметним хуманоидним робовима који се буне против својих створитеља и поражавају их.

Робот представља сложену машину која може самостално извршавати одређене

задатке. Данас постоје и роботи са „вештачком интелигенцијом“ који могу, на основу програмираних задатака, да решавају нове задатке и доносе одређене одлуке. Развој робота и роботике одвијао се је у неколико етапа.примљених преко електронских осетила – сензора.

Роботи прве генерације: аутоматски понављају задани покрет, најбројнији у творничким погонима, управљачки систем се лако  прилагођава ручним операцијама, употреба: пресовање, заваривање и сл.

Роботи друге генерације: могућност сналажења у непредвидљивим околностима радног простора, опремљени су сензорима (осетилима), од сензора добијају информације, сналажење и поступци у радном простору су програмирани , употреба: рад на покретној врпци, монтажним операцијама, бојењу …

Роботи треће генерације: примена разних сензора и вештачке интелигенције, опремљени су рачунарима и усавршеним програмима, способни су препознавати околину, анализирати своје учинке и учити из својих погрешака, самостално и интелигентно мењају свој начин рада како би се прилагодили условима рада и побољшали су радни учинак.

Роботи четврте генерације: успешно обављају врло сложене и прецизне контроле користећи развијене сензоре свих врста, ултразвучне и ласерске уређаје и свих врста визуелних система.

Роботика је научно – техничка дисциплина, чији је циљ израда и унапређивање робота, аутоматизираних машина којима управљају рачунари, помоћу управљачког програма и информација

Роботи се према изгледу и према намени деле на следеће категорије: хуманоидне роботе, индустријске роботе и роботизоване машине.

Хуманоидни роботи јесу они на које човек најчешће помисли када чује реч робот. Њихова главна карактеристика јесте то што имају конструкцију налик човеку и најчешће ходају на ногама. 

Индустријски роботи су роботи који у фабрикама обављају тешке и опасне операције уместо човека. Најчешће су конструисани налик човековој руци. Могу да буду много већих димензија како би могли да дижу и премештају тешке предмете.

Роботизоване машине јесу све машине које могу да обављају неке сложеније операције уз малу помоћ човека или без ње. У ову категорију спада највећи број робота, пошто су то свакодневне машине којима је додата нека врста интелигенције. Ту се убрајају и неки кућни апарати као што је машина за веш.

Примена робота

Роботи замењују човека на опасним, монотоним и тешким пословима. Примењују се у индустријској производњи – у разним монтажним процесима, као манипулатори (индустријске роботске руке) на које се причвршћују потребни алати, као роботска возила за транспорт и слагање робе, за научна истраживања у медицини, у нуклеарној технологији, као свемирске роботске сонде – за истраживање свемира ( Америчка сонда Викинг – истраживање Марса 1976. – роботском руком узимала је узорке тла који су се анализирали у малом лабораторију уграђеном у сонду)…Роботи могу реализовати врло сложене задатке поуздано, без грешки, без замора и онолико дуго колико је то потребно, а може се извршити промена задатка.

Прочитајте садржај о роботици, забележите појмове у свеске.