МАГНЕТИЗАМ

Магнетизам је појава привлачења или одбијања гвоздених предмета. За магнетизам је везано постојање две врсте полова. Истоврсни полови се одбијају, а различити се привлаче. Магнетни полови су нераскидиви, односно не може једно тело бити само једног пола а другог да нема. Уобичајено је да се полови зову северни и јужни, из историјских разлога. Физички је немогуће имати једнопол, магнет са једним полом. Зато се магнет зове дипол, јер има оба пола.

Магнете можемо поделити на:

1. Природне (магнетит, Fe3O4) 

2. Вештачке.

Величина која карактерише магнетско поље у некој његовој тачки је векторска величина са смером и правцем као и интензитетом. Обзиром да се визуелизација магнетског поља остварује цртањем линија сила магнетског поља то се јачина поља дочарава густином линија. Јединица флукса (количине линија сила поља) је вебер (Wb), али је то непрактична величина јер није значајан флукс за интензитет магнетских сила већ густина линија која се назива индукција магнетског поља и њена јединица је Тесла (Т).

Електромагнет је једноставна направа која се састоји од намотаја електрички проводне жице око феромагнетског језгра. Обично се користи као дeо релеја, соленоида, електромотора и других направа.

Када се крајеви намотаја жице повежу са извором струје, као што је батерија, долази до тока струје кроз завојницу. Овај ток ствара магнетско поље, и електромагнет добија северни и јужни магнетски пол. Силнице магнетског поља узрокују оријентацију магнетских домена у језгри у смеру силница. То се исто дешава са оближњим феромагнетским објектима, и они бивају привучени ка језгри електромагнета ако су у близини. Привлачно деловање долази отуда што створено магнетско поље ствара супротну оријентацију магнетских полова код оближњих објеката, и тиме се ствара привлачење између магнетских полова језгре и вањских објеката. Ако се у завојници електромагнета промени смер струје, промениће места магнетски полови електромагнета. То ће истовремено довести до промене оријентације полова у оближњим феромагнетским објектима, па ће и даље бити привлачени језгри електромагнета. Међутим обични магнет са сталним половима ће сад бити одбијан, ако је раније био привлачен језгри, јер његову оријентацију полова не може да промени вањско магнетско поље

Облик електромагнета овиси о употреби, и може бити цилиндричан, у облику потковице, и у другим облицима.

Користе се обично као делови комплекснијих уређаја, као што су релеј, соленоид или електромотор. Међутим њихова употреба је могућа и директно, рецимо за привлачење гвожђа и челика на отпаду приликом транспорта, или за главе читача и писача код уређаја са магнетском траком или дисковима. У већини случајева се користи својство електромагнета да привлачи феромагнетске материјале, као што су гвожђе и челик, а затим та акција врши неку другу. На пример код релеја котва активира електричне контакте, код неких соленоида активни део отвара или затвара вентил, а код електромотора се електромагнет користи као пол статора који привлачи или одбија ротор. Даља важна подручја употребе, где се користи магнетско поље које производе електромагнети, су у читачким главама код касетофона, магнетофона и чврстих (хард) дискова. Код чврстих дискова се пушта пулс струје кроз мали електромагнет главе за читање. Овај пулс ствара магнетско поље које магнетише малу тачку на диску. Пулс струје једног поларитета ствара тачку једне оријентације магнетских домена (бинарну јединицу). Пулс струје другог поларитета служи за запис бинарне нуле. Глава за читање је исто мали електромагнет. Овде магнетисане тачке снимљене на диску узрокују индукцију (стварање) напона на крајевима завојнице електромагнета. Поларитет створеног напона индукује бинарну јединицу или нулу.